Neurološke ili medicinski preciznije neurodegenerativne bolesti veoma su ozbiljna oboljenja koja utiču na ceo organizam. Uzrokuje ih oštećenje nervnog sistema, tačnije neurona. Za bolesti nervnog sistema smatra se da su neizlečive jer se oštećeni neuroni ne mogu obnoviti niti se stvoriti novi.
Terapije za ove bolesti bolesti usporavaju i olakšavaju život sa tegobama koje izazivaju.
Neurolog
Nervni sistem ljudskog organizma obuhvata mozak, kičmenu moždinu i nerve. Neurologija se bavi svim bolestima nervnog sistema. Mnogo je simptoma koji bi trebalo da upute na pregled kod neurologa jer je nervni sistem veoma složen, ali najčešći su: vroglavice, glavobolje, nesanice, otežan govor, teškoće u hodanju, zaboravnost, grčevi, utrnulost na jednoj strani tela (u rukama ili nogama), zujanje u ušima, zamagljen vid, dezorjentisanost, poremečaji pažnje, gubitak ravnoteže.
Neurolog pre svega razgovara sa pacijentom trudeći se da stekne što bolju sliku o njegovom stanju i na osnovu toga radi dalje testove i analize. Proverava se psihičko i fizičko stanje pacijenta. Na osnovu testova koji slede neurolog stiče uvid u ostale važne funkcije kao što su pamćenje, govor, ravnoteža, refleksi, koordinacija, osetljivost na bol, toplotu, hladnoću… testiraju se i vid, sluh, krvni pritisak, puls. U zavisnosti od stanja pacijenta rade se i posebni pregledi kao što su ultrazvučni ili pregledi magnetnom rezonancom.
Neurologija, naučna istraživanja
Najčešće i najozbiljnije neurološke bolesti su moždani udar, multiplaskleroza, Parkinsonova bolest, epilepsija i Alchajmerova bolest. Svaka od ovih bolesti je specifična, a uzroci bolesti i dalje su predmet mnogih naučnih istraživanja. U oblasti neurologije savremena medicina donosi i mnoga nova otkrića, ali još uvek nema leka za većinu ovih bolesti.
Neuroni su predmet ispitivanja naučnika širom sveta pa se nedavno dovela u pitanje i tvrdnja da se neuroni ne obnavljaju tokom života. Naime, neke studije slučaja donele su nova saznanja o delovima mozga i neuronima u njima. Sva ova saznanja utiču i na proučavanja Alchajmerove bolesti. Ispituju se novi lekovi kao i načini da se ova bolest dijagnostikuje što ranije.
Alchajmer
Bolest je otkrivena još davne 1906. godine i dobila je naziv po nemačkom lekaru koji je uspostavio dijagnozu i opisao stanje pacijenta koji je oboleo.
Uprkos brojnim istraživanjima leka i dalje nema i bolest se razvija progresivno. Uzrok bolesti takođe nije precizno utvrđen, mada se smatra da je jedan od faktora rizika nasledni. Neka ispitivanja su pokazala da je oko 70% obolelih imala u porodici istu bolest. Ipak, uzrok nije još uvek tačno utvrđen.
Bolest ,,napada“ mozak u kome se dešavaju promene. Posledica ovakvih promena je demencija, čak 70% dementnih stanja posledica su Alchajmerove bolesti.
Simptomi variraju od slučaja do slučaja i bolest se ne razvija na isti način kod svih pacijenata, ali
ono što je tipično jeste da je pamćenje ugroženo. Osoba gubi kratkoročno pamčenje, ne seća se recimo šta je radila prethodni sat, dan ili nije u stanju da obavi neku rutinsku radnju kao što je oblačenje, kuvanje kafe, korišćenje telefona.
Još jedan od važnih simptoma je dezorjentisanost u prostoru zbog čega se dešava da se osoba nađe na mestu koje ne prepoznaje i ne zna otkud tamo.
Bolest ne mora da napreduje brzo, ali zahteva podršku porodice kao i medicinsku negu.