Alergija na sunce može upropastiti vaše letovanje i uživanje u sunčanim danima. Štetno UV zračenje iz godine u godinu je sve veće, pa se svim ljudima preporučuje izlaganje sunčevoj svetlosti samo u ranim jutarnjim ili popodnevnim satima.
Tačan uzrok alergije na sunce ili solarne urtikarije nije sa sigurnošću utvrđen. Ono što je izvesno, alergija na sunce se aktivira kada pod dejstvom sunčeve svetlosti dođe do oslobađanja određenih antigena u ćelijama kože. Tada imuni sistem počinje da proizvodi antitela koja se suprotstavljaju određenom antigenu i dolazi do zapaljenske reakcije.
Alergija na sunce može se javiti u bilo kom dobu ali je češća kod osoba sa preko 35. godina starosti. Povećan rizik za pojavu alergije na sunce postoji kod osoba koje imaju neko kožno oboljenje (dermatitis) ili je u porodici već bilo slučajeva alergija na sunce.
Takođe, alergija na sunce može biti uzrokovana nekim spoljašnjim faktorima kao što su korišćenje parfema, dezodoransa, određenih antibiotika, krema, dezinfekcionih sredstava ili drugih hemikalija koje stvaraju reakciju na koži kada dođu u dodir sa sunčevom svetlošću.
Alergija na sunce – simptomi
Alergija na sunce uzrokuje stvaranje osipa na koži u vidu sitnih ljuspica, tzv. koprivnjača. U pitanju su male izbočine na kožu, crvenkaste boje često praćene izraženim svrabom. Pojavljuju se gotovo momentalno, čim dođe do izlaganje kože suncu.
Kod određenih osoba, osip se povlači za relativno kratko vreme a kod drugih posle nekoliko sati. Alergija na sunce može postati hronična tegoba gde svako izlaganje suncu dovodi do izbijanja osipa.
Osim na delovima tela koji su direktno izloženi suncu (lice, ruke), osip se može pojaviti i na drugim delovima tela ako sunčevi zraci prodru kroz tanku odeću. Kod određenih osoba, osip se može pojaviti u vidu plikova koji pucaju i prerastaju u kraste.
Pored osipa, ostali simptomi koji se javljaju kod alergija na sunce, a posebno ako je izloženost suncu bila u dužem vremenskom periodu su nizak krvni pritisak, praćen glavoboljom i mučninom a moguće je da dođe do otežanog disanja i nesvestice.
Veoma retko alergija na sunce može imati za posledicu anafilaksiju, stanje opasno po život, koje zahteva hitnu lekarsku intervenciju.
Alergiju na sunce treba razlikovati od toplotnog osipa. Osnovna razlika je što se toplotni osip može pojaviti i bez izlaganja suncu i može trajati i nekoliko dana. Javlja se u slučajevima kada znoj usled toplote zapuši pore u pregibima kože, na primer ispod grudi, pazuha, između prepona i unutrašnjih butina.
Alergija na sunce – lečenje i prevencija
Alergija na sunce se ne može izlečiti ali se simptomi mogu ublažiti. U nekim slučajevima se dešava da alergija na sunce iščezne sama od sebe ili se povremeno pojavi a može postati i hronična.
Ukoliko su simptomi alergije izraženi, lekar vam može prepisati korišćenje antihistaminika za smirivanje simptoma osipa. Kod jačih reakcija, mogu se davati i drugi lekovi, kao što su kortikosteroidi. Nekim ljudima pomaže i fototerapija ali u prevenciji.
Tretman fototerapije podrazumeva izlaganje kože ultraljubičastom zračenju u određenim razmacima kako bi se koža pripremila za izlaganje suncu. Ovaj tretman može pomoći ali efekti nisu dugotrajni, već se moraju ponavljati pred svaku sunčanu sezonu. Postoje i druge metode lečenje, od kojih su neke još u eksperimentalnoj fazi.
Kada je u pitanju prevencija, alergija na sunce se može izbeći ograničenim izlaganjem suncu, nošenjem odgovarajuće pamučne odeće koja pokriva najveći deo tela (dugački rukavi i nogavice, dugačke haljine), nošenjem šešira, suncobrana i naočara za sunce.