Mnogi se pitaju šta je potrebno mozgu da normalno funkcioniše. Ono što treba da znaju je da mozak za svoje funkcionisanje koristi glukozu i kiseonik. Ukoliko dođe do zakrčenja ili oštećenja krvnog suda u mozgu, krvni sudovi onda ne mogu snabdeti mozak dovoljnom količinom kiseonika.
Glukoza koja se razlagala u prisustvu kiseonika i tako hranila moždane ćelije, sada se razlaže u procesu bez prisustva kiseonika i tako daje 8 puta manje energetskih materija mozgu. Tako dolazi do procesa u kome joni natrijuma ulaze u nervne ćelije mozga, za njima ulazi i voda, ćelije bubre i propadaju, a sledeće je umiranje moždanih ćelija i prvi moždani udar simptomi koji se javljaju.
Moždani udar simptomi
Nekada pre moždanog udara može doći do pojave simptoma sličnih infarktu, koji se nakon 24 časa povlače, ne ostavljajući trajna oštećenja. To stanje se zove TIA (tranzitorni ishemijski atak) i predstavlja znak upozorenja da kod osobe može doći do šloga.
Moždani udar simptomi zavise od pozicije zahvaćenog krvnog suda mozga, a najčešći su konfuznost ili naglo nastala promena stanja svesti, oduzetost (paraliza), slabost ili utrnulost jedne strane tela, otežan ili onemogućen govor, nagla jaka glavobolja, gubitak vida, „duple slike“, gubitak ravnoteže ili vrtoglavica. Najbolji pristup ovoj bolesti je da se na vreme reaguje , da se preventivno i adekvatno prepoznaju moždanog udara simptomi, primenom savremenih dijagnostičkih procedura.
Ishrana kao lek u regulisanju simptoma moždanog udara
Veoma je važno znati da, kod pacijenata koji imaju simptome moždanog udara, mozak traži mnogo veće količine glukoze. Ako se kroz ishranu ne obezbedi dovoljno kalorija, onda se uporedo sa trošenjem masti troše i belančevine koje se uglavnom dobijaju iz mišića koji se iz tog razloga tope i propadaju. Najbolji način da se pomogne pacijentima, onima sa teškim oštećenjem mozga, ali i onima sa simptomima moždanog udara koji ukazuju na sam začetak bolesti, je da se u ishrani koriste što više elementi koji deluju protivupalno, a sa druge strane smanjuju gustinu krvi i popravljaju njenu cirkulaciju kroz mozak.
Da bi postigli ove efekte, uticali na oporavak pacijenta, ali i na prevenciju od mogućih rizika da dođe do pojave prvih simptoma moždanog udara, neophodno je da se u ishrani pacijenta ili osobe u riziku od moždanog udara koriste antioksidansi koji sakupljaju slobodne radikale i prevode ih procesom redukcije u nereaktivne molekule. U najjače antioksidanse ubrajaju se vitamini C,A,E i mikroelementi mangan (Mn), cink (Zn), kao i selen (Se).
Za normalno funkcionisanje moždanih ćelija i sprečavanje moždanog udara, jako je važno unositi namirnice biljnog porekla (biljna ulja), od masti treba koristiti isključivo monozasićene masne kiseline koje se nalaze u namernicama koje su na sobnoj temperaturi u tečnom stanju. Monozasićena masna kiselina najzastupljenija je kao oleonska kiselina kojom je bogato maslinovo ulje. Bitnu ulogu imaju i polizasićene masne kiseline u obliku omega 3,6,9 masnih kiselina, linolna kao najpoznatija, a nalazi se u sastavu suncokretovog, kukuruznog i susamovog ulja.
Za sprečavanje razvoja moždanog udara, potrebno je u organizam unositi dovoljne količine tečnosti, a naročito je delotvorno ukoliko se redovno u ishrani koristi crno vino (0,3 l za muškarce i 0,15l za žene na dan) zato što ono ima snažno antioksidativno dejstvo.