Odluka o izboru staračkog doma često dolazi u trenutku kada porodica shvati da starijoj osobi više nije jednostavno da potpuno samostalno organizuje svakodnevni život. Razlozi mogu biti različiti – potreba za pomoći u svakodnevnim aktivnostima, usamljenost, otežano održavanje domaćinstva ili jednostavno želja za sigurnijim okruženjem u kojem je pomoć dostupna kada zatreba. Bez obzira na razlog, izbor ne bi trebalo donositi samo na osnovu cene ili prvog utiska. Starački dom postaje novi životni prostor, pa je važno proceniti kako uslove smeštaja, tako i osoblje, organizaciju dana, atmosferu i mogućnost da korisnik zadrži što više svojih navika i samostalnosti.
Lokacija može mnogo da utiče na kvalitet života
Jedna od prvih stvari o kojima treba razmišljati jeste lokacija doma. Porodice često traže ustanovu koja se nalazi relativno blizu njihovog mesta stanovanja kako bi posete bile jednostavnije i češće. Redovan kontakt sa porodicom i prijateljima može biti posebno značajan tokom prvih nedelja i meseci prilagođavanja.
Ipak, blizina nije jedini kriterijum. Vredi pogledati kakvo je neposredno okruženje doma. Mirniji deo grada, dvorište, zelenilo, prostor za šetnju i mogućnost boravka na otvorenom mogu predstavljati veliku prednost. Za osobe koje su godinama navikle na svakodnevne šetnje ili vreme provedeno napolju, ovakvi detalji mogu biti važan deo svakodnevice.
Prostor treba posmatrati očima budućeg korisnika
Fotografije na internetu mogu pomoći pri pravljenju užeg izbora, ali teško mogu zameniti lični obilazak. Prilikom posete treba pogledati sobe, kupatila, hodnike, trpezariju, zajedničke prostorije i dvorište, ukoliko postoji. Važno je obratiti pažnju na čistoću, osvetljenje, provetravanje i opšti nivo održavanja.
Istovremeno treba razmišljati o praktičnosti prostora. Da li postoje rukohvati tamo gde su potrebni? Da li se osoba koja se otežano kreće može jednostavno kretati između sobe i zajedničkih prostorija? Postoji li lift ako objekat ima više spratova? Kako su rešena kupatila i pristup tuševima?
Soba takođe zaslužuje posebnu pažnju. Nekome će odgovarati društvo cimera, dok će drugoj osobi privatnost biti veoma važna. Dobro je proveriti postoji li mogućnost izbora jednokrevetne ili višekrevetne sobe i da li korisnik može da donese poneki lični predmet, fotografiju ili drugi detalj koji će prostor učiniti poznatijim.
Osoblje je važnije od luksuznog enterijera
Lepo uređen objekat može ostaviti odličan prvi utisak, ali svakodnevni kvalitet života u velikoj meri zavisi od ljudi koji rade u njemu. Zbog toga prilikom obilaska treba obratiti pažnju na način na koji zaposleni razgovaraju sa korisnicima.
Ljubaznost, strpljenje i poštovanje često se primećuju kroz sasvim male situacije. Važno je i raspitati se kako je organizovana briga tokom dana i noći, kome se korisnik obraća kada mu je potrebna pomoć i kako porodica može da dobije informacije.
Korisno je postaviti konkretna pitanja umesto oslanjanja na opšte tvrdnje da dom pruža kvalitetnu negu. Koliko zaposlenih je prisutno tokom različitih smena? Kako izgleda tipičan dan? Na koji način se reaguje kada se zdravstveno stanje korisnika promeni? Što su odgovori konkretniji i otvoreniji, porodica će lakše steći realnu sliku o funkcionisanju ustanove.
Zdravstvena podrška mora odgovarati potrebama osobe
Nisu svim korisnicima potrebni isti nivoi pomoći. Neko je potpuno pokretan i samostalan, ali želi sigurnost i društvo, dok drugoj osobi može biti potrebna znatno intenzivnija podrška u svakodnevnim aktivnostima.
Zbog toga treba proveriti koje zdravstvene i negovateljske usluge dom zaista pruža. Važno je znati kako je organizovano praćenje terapije koju je lekar već propisao, da li postoji zdravstveno osoblje i kako se organizuje odlazak kod lekara ili postupanje u hitnim situacijama.
Porodica bi trebalo da upozna zaposlene sa zdravstvenim stanjem budućeg korisnika, njegovim navikama i potrebama. Otvorena komunikacija pre useljenja omogućava da se proceni da li određeni dom zaista može da obezbedi odgovarajući nivo podrške.
Ishrana nije samo pitanje jelovnika
Hrana je jedan od centralnih delova svakodnevnog života u domu, zbog čega joj treba posvetiti više pažnje nego što se na prvi pogled čini. Dobro je pogledati primer nedeljnog jelovnika i raspitati se koliko su obroci raznovrsni.
Posebno je važno proveriti da li postoji mogućnost prilagođavanja obroka individualnim potrebama kada za to postoji preporuka zdravstvenog stručnjaka. Takođe treba saznati koliko obroka se služi dnevno, postoje li užine i na koji način se rešavaju situacije kada korisnik određenu namirnicu ne jede.
Ako postoji mogućnost, tokom obilaska vredi pogledati trpezariju u vreme obroka. Način na koji korisnici zajedno ručaju može dosta govoriti o atmosferi i organizaciji života u domu.
Društveni život može olakšati prilagođavanje
Preseljenje iz sopstvenog stana ili kuće u starački dom predstavlja veliku promenu. Osoba napušta prostor u kojem je možda provela nekoliko decenija, zbog čega je sasvim razumljivo da joj je potrebno vreme da prihvati novo okruženje.
U tome društveni život može imati značajnu ulogu. Zajedničke aktivnosti, razgovori, društvene igre, kreativne radionice, gledanje filmova, šetnje i različita okupljanja mogu pomoći korisniku da upozna druge ljude i postepeno izgradi novu rutinu.
Međutim, kvalitetan dom ne bi trebalo da očekuje da svi učestvuju u svakoj aktivnosti. Nekome prija društvo tokom većeg dela dana, dok druga osoba želi više vremena za čitanje, televiziju ili odmor u svojoj sobi. Mogućnost izbora predstavlja važan deo očuvanja lične samostalnosti.
Prilagođavanje počinje još pre useljenja
Ako okolnosti dozvoljavaju, dobro je da budući korisnik učestvuje u izboru doma. Zajednički obilazak nekoliko ustanova omogućava mu da vidi prostor, upozna zaposlene i kaže šta mu se dopada ili smeta. Kada osoba učestvuje u donošenju odluke, promena može biti lakša nego kada se sve organizuje bez njenog uključivanja.
Prilikom useljenja mogu pomoći poznati predmeti – porodične fotografije, omiljene knjige, manji ukrasi ili drugi lični detalji, u skladu sa pravilima ustanove. Oni mogu učiniti novu sobu prisnijom i pomoći da prelazak ne deluje kao potpuno odvajanje od prethodnog života.
Porodica bi tokom početnog perioda trebalo da održava kontakt i prati kako se osoba prilagođava, ali i da joj ostavi dovoljno prostora da upozna novu sredinu i formira sopstvenu svakodnevicu.
Cena mora biti potpuno jasna pre potpisivanja ugovora
Troškovi smeštaja svakako predstavljaju važan kriterijum, ali nije dovoljno uporediti samo osnovne mesečne cene nekoliko domova. Potrebno je precizno proveriti šta je uključeno u cenu, a šta se dodatno plaća.
Treba se raspitati o smeštaju, obrocima, pranju veša, higijeni, različitim vrstama pomoći i svim drugim uslugama koje bi korisniku mogle biti potrebne. Takođe treba pročitati ugovor i proveriti pod kojim uslovima se cena može promeniti.
Najjeftiniji dom nije automatski najbolji izbor, kao što ni najskuplji objekat ne garantuje da će odgovarati konkretnoj osobi. Mnogo je važnije pronaći dobar odnos između kvaliteta usluge, potreba korisnika i finansijskih mogućnosti porodice.
Atmosfera često otkriva ono što se ne nalazi u brošuri
Posle svih praktičnih provera ostaje još jedan kriterijum koji je teško prikazati tabelom – osećaj koji dom ostavlja tokom posete. Obratite pažnju na korisnike koje srećete, komunikaciju zaposlenih, zajedničke prostorije i opštu atmosferu.
Dobro je obići više ustanova i ne donositi odluku odmah nakon prve posete. Napravite beleške o stvarima koje su vam bile važne i kasnije ih uporedite. Pitanja koja se pojave nakon obilaska mogu se dodatno proveriti telefonom ili tokom druge posete.
Izbor staračkog doma zato treba posmatrati kao izbor novog životnog okruženja, a ne samo smeštaja. Sigurnost i odgovarajuća podrška jesu veoma važne, ali kvalitet svakodnevice čine i privatnost, poštovanje, društvo, mogućnost izbora i osećaj da osoba i dalje može da živi u skladu sa svojim navikama koliko god je to moguće.