Ko su lideri nove generacije? Da li su to lideri nešto starijih vremena, okrenuti strogim naredbama, ispunjavanjem evluacija i lideri skloni kaznama ili, pak, lideri koji su „mekših“ stavova i takozvane „meke“ moći?
Savremeni poslovni svet se izmenio skoro u potpunosti. Od lidera se ne zahteva strogo nadgledanje poslova, njihovog toka kretanja i izdavanje naredbi radnicima i zaposlenima, bilo koja vrsta poslovne delatnosti da je u pitanju, već se traže osobine koje su dosta drugačije od tih. O osobinama koje jedan savremeni lider treba da ima može da se govori naširoko, ali sve one kada se skupe na jedno mesto imaju zajednički cilj, a to je motivacija zaposlenih.
Koliko je motivacija zaposlenih važna u poslovnom svetu?
Zađemo li u stariji sistem poslovanja i postojanja raznovrsnih kompanija, videćemo jednu očitu situaciju, a to je da se za rad koristio novac, ali nekad i pretnje da bi se sve potrebno obavilo. Rezultat su često pokazivali negativan odgovor i loša dostignuća, ali se od pokazivanja tvrdih stavova i velike moći lidera ipak nije odstupalo. Danas su stvari drugačije.
Kako bi se jedna kompanija širila i napredovala, kako bi se konstantno beležio poraz, potrebno je da se mnogo ulaže u razvoj, kako poslovanja, tako i razvoj koji podrazumeva lični razvoj lidera, te samih zaposlenih. Kako je lider taj koji utiče na samog radnika, motivacija zaposlenih se javlja kao primarni zadatak.
Motivisani radnici pružaju od sebe sve šta mogu kako bi se posao uradio u potrebnim okvirima i u najboljem izdanju. Prestaju da posmatraju posao kao obavezu i moranje, već ga doživljavaju kao nešto lično svoje, na čemu se i zasniva taj profesionalni razvoj svakog zaposlenog, a koji polazi od kvalitetnog lidera koji shvata da je motivacija zaposlenih poput piste za poletanje aviona. Temelj koji je jak, stabilan i izdrživ u svim situacijama.
Kako lideri nove generacije motivišu zaposlene?
Motivacija zaposlenih ima veliki broj pravaca i smerova kretanja. Najpre zavisi od vrste poslovanja, same delatnosti koju jedna kompanija/firma obavlja. I u tim razlikama postoje finese kojima se kroz svoje obuke i profesionalni razvoj savremeni lideri uče na koji način je najbolje prići zaposlenom i kako ga podstaći na sam rad. Kao što je već napomenuto, naredbe i strogi pristupi su zastarela škola, škola koja daje samo negativne rezultate. Motivacija zaposlenih mora da bude pozitivnog karaktera, jer onda takve ishode i donosi sa sobom.
Kao najosnovniji dobar pristup zaposlenom obeležava se pozitivan i aktivan pristup samoj osobi. Šta to podrazumeva? Pozitivan pristup se ispoljava kroz konstruktivne razgovore koji služe tačnom i konkretnom dogovoru. Uz to se podrazumeva da lider aktivno sluša svoje zaposlene, uvažava njihove potrebe, molbe i sugestije, čime se izriče poštovanje, koje je i te kako u ranijim decenijama umelo da ne postoji od strane lidera ka zaposlenom. Uvažavanje osobe, njenih kompetencija, sklonost da se poslovni predlozi od strane zaposlenih sagledaju i razmotre, sve to spada u osnovni i veoma važan deo toga što se naziva motivacija zaposlenih. Kada se svemu tome pridoda i pohvala i priznavanje za dobro urađen rad, te konstruktivne kritike i korekcije kada se u poslu nešto zgreši, dobija se kolektiv koji funkcioniše kao jedno biće, a to je u stvari profesionalni razvoj koji je potreban svakom poslu kako bi napredovao.