Zdravlje treba čuvati dok ga imate! Ali kako? Verovatno da je zdrav način života najbolji opšti recept, koji uključuje i redovne kontrolne preglede radi ranog otkrivanja oboljenja. To omogućava blagovremeno preduzimanje odgovarajućeg lečenja, kada su šanse za izlečenje mnogo veće nego kad se bolest otkrije i leči u odmakloj fazi.
Veliki danak uzimaju najteže bolesti, a razni oblici malignih tumora prosto haraju. Ovde ukazujemo na najvažnije preventivne mere za sprečavanja nastanka raka debelog creva, koji je među najčešćim bolestima ovog tipa. Posebno na značaj kolonoskopije koja je vrlo koristan pregled za otkrivanja bolesti debelog creva u ranim stadijumima.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, poslednjih godina prosečan broj obolelih od ove opake bolesti prelazi dva miliona godišnje, a više od milion ne uspeva da se izleči. Broj obolelih je veći u zemljama sa načinom ishrane u kome se konzumira dosta crvenog mesa i prerađene hrane. Rizik od oboljevanja značajno raste sa starijim uzrastom, od 50 godina i naviše.
Faktori rizika su i fizička neaktivnost, pušenje i genetska predispozicija.
Preporučuje se da se preventivna kolonoskopija uradi već posle četrdesete godine života, a zatim se može ponavljati prema potrebi i proceni lekara.
Kako smanjiti rizik od raka debelog creva
Prevencija raka debelog creva uključuje kombinaciju zdravih životnih navika i redovnih medicinskih pregleda kao što je kolonoskopija.
Zdrav način života podrazumeva pravilnu ishranu. Voće, povrće i integralne žitarice su bogate vlaknima, vitaminima i mineralima koji utiču na očuvanje zdravlja debelog creva. To znači manje crvenog mesa i prerađevina od mesa, kao što su kobasice i šunka, a više ribe, peradi, mahunarki i orašastih plodova.
Što manje alkohola i šečera, to bolje. Bolje je i bez pušenja. Gojaznost takođe nije poželjna.
Budite aktivni i nađite vremena za redovne fizičke aktivnosti. Stresne situacije su svakodnevno oko nas, ali učite da upravljate stresom. Nije sve tako važno i presudno kao što izgleda i kao što ga neko nameće kao takvo.
Važnost redovnih medicinskih pregleda
Najčešći simptomi koji ukazuju na opasnost od nastanka raka debelog creva su krv i promene u stolici, bolovi u stomaku, upalne bolesti creva i gubitak težine. Ako primetite bilo kakve neobične simptome, odmah se obratite lekaru. Takođe i u slučajevima povećanog rizika, kao što je porodična istorija te bolesti, genetska predispozicija ili prethodno dijagnozirani prekancerozni polipi.
Važno je znati da se rak debelog creva može sprečiti ili rano otkriti redovnim preventivnim pregledima kao što je kolonoskopija. To je važna medicinska procedura za pregled debelog creva koja može otkriti i ukloniti polipe pre nego što postanu maligni. Budite odgovorni prema sebi i javite se lekaru koji će najbolje proceniti da li vam je takav pregled potreban.
Ako je pregled potreban, lekar će vam dati uputstvo kako da se pripremite za kolonoskopiju. Dobra priprema organizma pre pregleda omogućava lekaru da što jasnije vidi untrašnjost debelog creva. Čišćenje creva dijetom traje obično dva do tri dana, a poslednjeg dana uzimaju se određeni laksativi ili rastvor za čišćenje creva. U danima pripreme ne uzimaju se lekovi koji mogu uticati na zgrušavanje krvi ili povećati rizik od komplikacija tokom kolonoskopije.
Kolonoskopija je višestruko korisna – radi dijagnostike, praćenja bolesti i izvođenja određenih terapijskih postupaka. Pregled se vrši pomoću fleksibilnog instrumenta – kolonoskopa, koji se lagano uvodi kroz anus i gura kroz debelo crevo.
Na kraju kolonoskopa je mala kamera koja omogućava lekaru da pregleda unutrašnjost creva radi otkrivanja eventualnih abnormalnosti, kao što su polipi, upalne promene, krvarenje i drugi problemi. Kolonoskopija se koristiti i za uklanjanje polipa i uzimanje uzoraka tkiva (biopsiju) za dalju analizu.
Da li se kolonoskopija radi pod anestezijom
Kolonoskopija je više neprijatna nego bolna, mada je i to individualni osećaj. Većina pacijenata pregled podnosi bez većih problema i bez anestezije.
Radi smanjenja neprijatnosti prilikom pregleda obično se izvodi pod sedacijom. To je medicinski kontrolisano smanjenje svesti i anksioznosti pacijenta tokom vršenja pregleda, kada je on svestan, ali se oseća opušteno i manje svesno samog postupka. Postiže se intravenskim davanjem odgovarajućih lekova u kontrolisanim dozama.
Na izričit zahtev pacijenta, ili u nekim specifičnim slučajevima koje utvrđuje lekar, kolonoskopija se može vršiti i pod opštom anestezijom. Ona nosi svoje rizike i zahteva dodatnu medicinsku opremu i nadzor tokom postupka, što je često nepotrebno za većinu pacijenata koji se podvrgavaju kolonoskopiji.
Najveća prednost kolonoskopije je rano otkrivanje raka debelog creva ili drugih oboljenja, što značajno povećava šanse za uspešno lečenje.