Upala jajnika može dovesti do steriliteta. Višestruke i dugotrajne nelečene infekcije mogu značajno smanjiti mogućnost začeća. Jedna upala svakako neće uticati na zdravlje reproduktivnih organa, ali svako ponavljanje upale nosi sve veći rizik.
Upala jajnika retko obuhvata samo jedan ili oba jajnika i najčešće je uzrokovana bakterijskom infekcijom (gonoreja, hlamidija) koja prvo zahvata grlić materice a potom se širi na jajovode, jajnike i matericu. U rizičnu grupu spadaju seksualno aktivne žene u reproduktivnom dobu.
Infekcija se može preneti nezaštićenim seksualnim odnosom a faktori rizika su i česti abortusi i vaginalne infekcije, loša higijena, infekcija grlića materice i nepropisno ugrađena spirala. Upala jajnika može se razviti i usled hronične inflamatorne bolesti karlice (PID).
U oko 5% slučajeva, upala jajnika može biti uzrokovana virusom zauški ali bez uticaja na funkciju jajnika i plodnost. Može se desiti i da je upala jajnika autoimuna reakcija, kada imuni sistem smatra tkivo jajnika stranim telom i napada ga izazivajući atrofiju i fibrozu.
Upala jajnika može smanjiti šanse za začećem jer dovodi do začepljenja jajovoda, stvaranje ožiljaka i oštećenje jajnika koje mogu imati za posledicu njihovo uklanjanje. Ukoliko se ženi ukloni jedan jajnika ona i dalje može zatrudneti, međutim u teškim slučajevima, lečenje zahteva uklanjanje oba jajnika.
Simptomi upale jajnika
Neke žene kod kojih je dijagnostikovana upala jajnika nisu primećivale nikakve simptome u početku, dok se kod drugih oni mogu ispoljiti i manifestovati kao:
- bol u karlici sa jedne ili obe strane,
- teško krvarenje tokom menstrualnog ciklusa,
- nelagodnost tokom seksualnog odnosa,
- vaginalni iscedak neprijatnog mirisa,
- temperatura i groznica,
- mučnina i povraćanje,
- osećaj pečenja tokom mokrenja,
- bol u krstima.
Dijagnoza i lečenje
Upala jajnika se otkriva ginekološkim pregledom, analizom krvi i mokraće, uzimanjem vaginalnog brisa, kao i specijalnim testovima kojima se otkrivaju antitela na jajnike. Takođe, radi se i ultrazvuk karlice koji otkiva uvećane ciste na jajnicima.
Takođe, od pacijentkinje se uzima kompletna anamneza a u komplikovanim slučajevima može se raditi i laparoskopski pregled. Ova procedura podrazumeva uvođenje laparoskopske cevi kroz otvor na stomaku kako bi se pregledali karlični organi i uklonile eventualne blokade.
Upala jajnika može biti akutna i hronična, blaža ili teža. Blage upale leče se odgovarajućim antibioticima koje zaustavljaju rast loših bakterija. Ukoliko je upala praćena bolom mogu se koristiti lekovi za ublažavanje bola ili obaranje povišene temperature.
U lečenje moraju biti uključena oba partnera. Terapija se mora ispoštovati do kraja, jer postoji mogućnost ponavljanja infekcije.
Neki teži slučajevi zahtevaju hiruršku intervenciju kako bi se otklonile blokade i gnojni apcesi. U najtežim slučajevima kada je tkivo jajnika potpuno uništeno upalom, jajnik se mora otkloniti.
U ovom slučajevu, žena i dalje može zatrudnite i sa jednim jajnikom, ali su šanse za začeće značajno umanjene. Zbog toga je prevencija upala jajnika ujedno i prevencija steriliteta. Da bi se žena zaštitila od upale jajnika i posledica po reproduktivno zdravlje potrebno je da:
- praktikuje upotrebu kondoma prilikom intimnih odnosa,
- izbegava često menjanje partnera,
- održava pravilnu higijenu intimne regije,
- redovno obavlja sistematske pregleda kod izabranog ginekologa,
- izbegava nošenje uske sintetičke odeće.
Upotreba kondoma prilikom seksualnih odnosa je najbolja prevencija u prenošenju seksualnih infekcija čime se sprečava upala jajnika i njene posledice. Kad je reč o higijeni intimne regije, treba izbegavati upotrebnu agresivnih sredstava, već birati one proizvedene na prirodnoj bazi i pH neutralne.
Upala jajnika čak i ako nema uočljivih simptoma može biti otkrivena na ginekološkom pregledu zbog toga su redovne sistematske kontrole obaveze. Bol u jajnicima i maloj karlici nikako ne treba ignorisati čak i ako se javlja povremeno i brzo se povlači.