„Vremenska prognoza najavljuje haos!“, „Ovo vam se neće svideti“, „Spremite se totalni obrt“, „Spremite se za drastično pogoršanje vremena“. Ovo su samo neki naslova kojima nas svakodnevno zasipaju internet portali.
Umesto da nam vremenska prognoza služi kao korisna informacija koju proverimo pre nego što ujutru napustimo svoj dom, mi zapravo često sa zebnjom klikćemo na takve vesti. Kako je do toga došlo?
Kao što je već rečeno, vremenska prognoza je nešto što pročita većina ljudi pre nego što ujutru krene napolje i započne obavljanje svojih svakodnevnih obaveza. Na osnovu vesti o vremenskim prilikama organizujemo i planiramo svoje aktivnosti, a često i biramo odeću i obuću za dan pred nama.
Za one koji se bave poljoprivredom, za građevinske radnike i uopšteno za sve ljude koji svoj posao obavljaju na otvorenom prostoru vremenska prognoza jeste od ključnog značaja. Naravno, to je i dovelo do toga da vesti o vremenskim prilikama budu među najčitanijima na portalima, čak i pored činjenice da danas na smart telefonima imamo aplikacije gde možemo proveriti kolika je temperatura, da li ima kiše ili se ona očekuje kroz nekoliko sati, a dostupne su nam i dugoročne prognoze.
Zašto vest o vremenskim prilikama mora imati „bombastičan” naslov?
Naslovi za vesti o vremenskoj prognozi danas su postali gotovo isti kao naslovi za vesti iz crne hronike ili vesti o velikim prirodnim katastrofama sa trajnim posledicama – „Stiže potop!“, „Nikad gori dan u Srbiji“… Dobar primer za to je izveštavanje o najobičnijim prirodnim pojavama, kao što su, na primer, letnje kiše, koje umeju da nas iznenade, ali svakako nisu neuobičajene: „Uživajte još malo u lepom vremenu, sledi neprijatno iznenađenje“, „Pravi vremenski rolekoster – smena kiše i sunca“, “Stiže pljusak, crni oblaci nad Srbijom“, „RHMZ upozorava – stiže naglo pogoršanje vremena“.
Još bolji primer preterivanja su naslovi za vremensku prognozu u toku zime. Samo nekoliko hladnijih dana novinari često umeju da najave kao ledeni talas, velikim slovima ističu da nam stiže mraz, naglašavaju reč „minus“, iako zaista nije neuobičajeno da se u toku zimskih meseci temperatura spusti nekoliko stepeni ispod nule.
Zašto „meteoalarm“ uvek nađe mesto u naslovima vesti?
Čini se da je jedna od omiljenih reči novinara na portalima reč „meteoalarm”. To je „alat“ koji meteorolozi koriste radi upozorenja na vremenske neprilike, međutim, u vestima se pretvorio u veliko upozorenje na apokalipsu. Tim povodom oglašavali su se i mnogi stručnjaci i skretali pažnju na činjenicu da, na primer, žuti meteoalarm nije nešto što predstavlja opasnost i da ljude ne treba plašiti informacijom da će se vreme promeniti ili običnim obaveštenjima o tome kakve će vremenske prilike biti sutra ili u narednim danima.
Najviše inspiracije budi, naravno, crveni meteoalarm, pa pa internet preplavljuju živopisni naslovi poput: „Srbija u crvenom“, „Srbija se crveni“ itd.
Poznato je da se prenošenje vesti na internetu gotovo potpuno razlikuje od prenošenja vesti u štampanim izdanjima novina i da svaki portal živi od broja klikova. S obzirom na to, normalno je da se se svi portali trude da osmisli što zanimljiviji naslov i tako privuku publiku, ali, postavlja se pitanje – da li je u redu da zbog toga čak i najobičnije svakodnevne informacije kao što je vremenska prognoza dobijaju „nafilovane“ i „napumpane“ naslove koji čak možda uopšte neće imati veze sa samim sadržajem vesti.
I ono što je možda najvažnije pitanje – u današnje vreme, kada smo svi svakodnevno izloženi brojim stresnim situacijama, da li nam je zaista potreban izvor dodatnog stresa dok samo tražimo informaciju o tome koju jaknu da obučemo i da li je neophodno da ponesemo kišobran?