Još kod drevnih naroda, čoveku je bio izražen osećaj za pravdu. Tako se nametala potreba za uređenim društvom koje će imati određene norme ponašanja. Morao se uspostaviti društveni poredak da bi pojedinci razumeli šta je kažnjivo, a da se drugima, koji su oštećeni nadoknadilo nešto šta su izgubili. Takođe su se pokrenula pitanja jednakosti. I polako ali odlučno, uvela su se prava kao kreirana pravila ponašanja. Pravni sistem pomaže u regulisanju i osiguravanju stanja u kome zajednica iskazuje međusobno poštovanje. Istorijski gledano, pravo datira još iz starog Egipta, preko vavilonskog zakona, pa do rimskog prava koji je bio pod velikim uticajem grčke filozofije, pa sve do današnjeg Evropskog suda pravde.
Ljudi koji imaju neki problem, pravne prirode, brzo su shvatili da im treba pomoć u razumevanju tih propisanih prava. Tako je, lagano, nastao koncept advokata. Prosto rečeno, advokat je osoba koja ima izražen osećaj za pravdu, te je bio željan da izuči prava i zakone svog društva u kome živi, da bi time mogao da pomogne i drugim svojim sunarodnicima u rešavanju određenih pravnih pitanja. Možete li da zamislite svet bez advokata? Da li bi to značilo da mi moramo da naučimo i poznajemo ceo pravni sistem, da bi se zadovoljila naša narušena pravda, a da se, pri tom, bavimo nečim, sasvim drugim u životu?
Najpre se dugo školuju na Pravnom fakultetu. Kroz višegodišnje izučavanje prava i pravnog sistema, pravnik ( kada uzme diplomu ) ne može još uvek da bude advokat. Najpre ga čeka pripravnički staž, u skladu sa zakonskim odredbama, a zatim i polaganje pravosudnog ispita, kao i advokatskog ispita. Kao pripravnik, pravnik koji želi da se bavi advokaturom, čini praksu propisanu Zakonom o advokaturi u nekoj advokatskoj kancelariji, sudu, tužilaštvu. Preporuka je da pronađe neku odgovarajuću advokatsku kancelariju i tako stekne zvanje advokatskog pripravnika. Kroz rad kao pripravnik, budući advokat stiče dosta prakse, jer iako on dolazi sa fakulteta pun teorijskog znanja, praksa je neophodna za ovu vrstu zanimanja. Naučiće da se samostalno izražava, da na pravi način koristi terminologiju, da komunicira sa strankama, a s vremenom i da samostalno napiše tužbu.
POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
Kada se ispoštuje zakonom propisana dužina pripravničkog staža, polaže se pravosudni ispit. Ovaj ispit se polaže iz dva dela. Jedan se polaže pismeno, drugi usmeno ali se oba polažu istog dana. Na pismenom delu, budući advokat polaže građansko i krivično pravo. Kada je u pitanju usmeni deo ispita, tu se polažu još 7 ispita, iz 7 različitih predmeta. I ovo je, razume se, zakonski regulisano. Posle ovoga, kandidat polaže advokatski ispit koji se sastoji iz 3 oblasti. O tome će biti obavešten na vreme.
Kao što je jasno iz svega navedenog, uopšte nije lak posao postati advokat. Sigurno je da se to ne postaje preko noći! Dosta truda i znanja je uloženo. Vreme je potrebno. Naravno, tu je i propisana zakletva koju polažu na kraju, svečano. Ovo je mukotrpan proces koji izabere pojedinac koga sam pominjala na početku. Sigurno da mu je varirala motivacija kroz sve te godine posvećene pravu. Ono što ga je održalo jeste volja da zastupa nekog kome su ugrožena prava. Koliko god da je neko društvo civilizovano, pravni sistem je sprovodljiv samo, ako imamo ovakve junake kojima je pravda vodilja!