Među najčešće bolesti u svetu ali i kod nas spadaju kardiovaskularne bolesti. One imaju i visoku stopu smrtnosti o čemu govore i sledeći podaci: u Srbiji tokom jedne godine od posledica ove bolesti premine oko 50 000 ljudi, dok u svetu ovaj broj dostiže i 17,8 miliona ljudi.
Oboljevanje, a samim tim i posledice kardiovaskularnih bolesti mogu biti značajno smanjene primarnom prevencijom, odnosno odlaskom na redovni kardiološki pregled jednom godišnje.
Kardiologija je grana medicine koja se bavi bavi dijagnostikom i lečenjem bolesti srca i krvnih sudova, a sam kardiološki pregled je bezbolan i potpuno neinvazivan. Odlaskom na preventivni kardiološki pregled eliminisaćete sve faktore rizika koji mogu prouzrokovati bolest i preuzeti eventualne, potrebne mere kako bi unapredili svoje zdravlje.
Šta obuhvata kardiološki pregled?
Kao što smo već naveli, kardiološki pregled je najčešće bezbolan i potpuno neinvazivan. Nije potrebna nikakva prethodna priprema pacijenta da bi se on obavio, a po njegovom završetku pacijent se može odmah vratiti svojim svakodnevnim aktivnostima. Sam kardiološki pregled najčešće obuhvata nekoliko elemenata: otvoren razgovo pacijenta i lekara i procenu kardiovaskularnog rizika, kompletnu analizu krvi, zatim ekg srca, ultrazvuk srca i ergometriju.
Tokom razgovora sa lekarom, potrebno je da mu što detaljnije objasnite ukoliko imate neke tegobe. Pored toga, on će vas pitati za vaše opšte zdravlje, pridružene ili ranije bolesti, životne navike, zatim za porodičnu anamnezu kao i za terapiju, ukoliko je koristite.
Zatim, sledi pregled koji se može obavljati u sedećem ili ležećem položaju. Tokom njega, lekar će pregledati vaše srce i grudni koš, ali i vaš vrat, glavu, abdomen i ekstremitete. Poslušaće srčane tonove vašeg srca i izmeriti krvni pritisak.
Tokom kardiološkog pregleda, lekar specijalista može zahtevati da uradite i dodatne analize kao što su:
- Laboratorijske analize na osnovu kojih će dobiti biohemijske analize krvi, kompletna krvna slika, mikrobiološke analize;
- rentgenski snimaksrca i pluća kojipokazuje položaj i veličinu srca, kao i postojanja pridruženih patoloških promena na plućima koje oštećuju srce ili predstavljaju posledicu srčanog oboljenja
- Ehokardiografija odnosno ultrazvučni pregled srca i okolnih krvnih sudova – ovaj deo pregleda je veoma značajan u dijagnostikovanju urođenih ili stečenih srčanih mana
- EKG srca odnosno holter srcapredstavlja električni zapis rada srca, uz čiju pomoć se dijagnostifikuju aritmije, infarkt miokarda, hipertrofija srca i drugo.
Odlaskom na kardiološki pregled sprečićete nastanak i dalji razvoj najčešćih kardioloških bolesti
Redovan kardiološki pregled, koji se preporučuje jednom godišnje svim pojedincima starijim od 30 godina života, sprečiće nastanak i dalji razvoj najčešćih kardiovaskularnih bolesti, među kojima su hipertenzija, koronarna bolesti, infarkta, arterosklerozu, poremećaja srčanog ritma, srčane slabosti, bolesti srčanih zalisaka, infarkt, bolesti krvnih sudova srca i otalih krvnih sudova, upalna stanja srca i perikarda…
Kada obavezno treba otići na kardiološki pregled?
Potrebno je da bez odlaganja, u što kraćem vremenskom periodu obavite kardiološki pregled ukoliko osetite neki od sledećih simptoma: bol iza grudnekosti, zamaranje pri hodu ili naporu, lupanje ili preskakanje srca, kratak dah, gubitak vazduha, nemogućnost spavanja na ravnom, otoci na nogama, vrtoglavice, gubitak svest, slabost ili malaksalost. Svi navedeni siptomi mogu ukazivati na postojanje neke kardiološke bolesti.